Свако дете је бар једном чуло реченицу: „Концентриши се!“ Међутим, концентрација није дугме које може да се укључи на команду. Она је вештина која се постепено развија и зависи од навика, окружења, начина учења и подршке коју дете добија од родитеља.
Многи родитељи примећују да њихово дете брзо губи пажњу, лако одустаје од задатака или непрестано тражи нешто занимљивије. Због тога се често питају како научити дете да се концентрише и да ли уопште постоји начин да се концентрација побољша.
Добра вест је да постоји. Концентрација није урођени таленат који неко има, а неко нема. Она се развија свакодневним навикама и правилним приступом. Када дете научи да дуже задржи пажњу на једном задатку, лакше разуме градиво, боље памти, самосталније решава проблеме и стиче више самопоуздања.
Важно је разумети да недостатак концентрације није увек последица лењости. Често је узрок превише информација, честих прекида, лоше организације учења или једноставно тога што дете никада није научило како да усмери пажњу.
У овом тексту сазнаћете зашто деца губе концентрацију, како се пажња развија током одрастања и који су најефикаснији начини да помогнете детету да дуже остане усмерено на учење и свакодневне активности.
Зашто је концентрација важна за развој детета?
Концентрација није важна само због школе. Она је основа скоро сваке активности коју дете обавља. Без способности да усмери пажњу, дете теже чита, спорије усваја нове појмове, брже заборавља научено и лакше одустаје када наиђе на тежак задатак.
Када је концентрација добра, дете може да прати наставу, разуме упутства, повезује информације и постепено развија самосталност у учењу. Управо зато пажња има велики утицај на развој практичне интелигенције, јер омогућава детету да размишља, закључује и примењује знање у различитим ситуацијама.
Према препорукама организације Harvard Center on the Developing Child, способности као што су пажња, самоконтрола и радна меморија представљају темељ успешног учења и развијају се постепено кроз свакодневна искуства и односе са одраслима.
Добра концентрација позитивно утиче и на самопоуздање. Дете које успева да заврши започети задатак осећа веће задовољство сопственим успехом. Са сваким успешно решеним проблемом расте и вера у сопствене способности.
С друге стране, дете које стално губи пажњу често стиче утисак да није довољно паметно. Временом може да почне да избегава учење, јер сваки нови задатак доживљава као нешто што неће успети да заврши. Због тога је важно реаговати на време и постепено развијати навике које јачају концентрацију.
Управо зато се све више родитеља пита како научити дете да се концентрише. Када се развију добре навике и правилан приступ учењу, пажња постаје све дужа, а учење успешније.
Зашто дете има проблем са концентрацијом?
Када родитељ примети да дете не може дуго да учи или лако одустаје од задатка, прва помисао је често да је лењо или незаинтересовано. У стварности, разлози су много сложенији.
Концентрација зависи од начина живота, навика, окружења и зрелости дететовог мозга. Ако само један од тих фактора није повољан, пажња ће брже попустити.
Превише дигиталних надражаја
Телефони, таблети, кратки видео-снимци и видео-игре навикавају мозак на брзе промене и сталну стимулацију. После таквог садржаја читање лекције од неколико страна делује споро и незанимљиво.
То не значи да технологију треба потпуно забранити, већ да је важно поставити јасне границе и обезбедити време без екрана, посебно пре учења.
Недостатак сна
Мозак који није довољно одморан много теже одржава пажњу. Дете може деловати немирно, раздражљиво или расејано, иако је прави узрок једноставно умор.
Редован и квалитетан сан један је од најважнијих предуслова за добру концентрацију.
Превише прекида током учења
Ако телефон звони, телевизор ради, неко стално улази у собу или дете сваких неколико минута проверава поруке, мозак непрестано пребацује пажњу са једне активности на другу.
После сваког прекида потребно је време да се поново усредсреди. Што је више прекида, то је учење спорије и мање ефикасно.
Неправилан начин учења
Нека деца покушавају да науче све одједном. Седе сатима за столом, али без јасног плана. После извесног времена концентрација опада, а резултати остају слаби.
Много је ефикасније учити у краћим интервалима, са јасним циљем и редовним паузама.
Страх од грешке
Нека деца не губе концентрацију зато што не могу да уче, већ зато што се плаше да ће погрешити. Када је притисак превелик, пажња се усмерава на страх, а не на решавање задатка.
Зато је важно створити окружење у којем је грешка део учења, а не разлог за критику.
Недостатак интересовања
Дете ће много лакше задржати пажњу ако разуме зашто нешто учи и како то знање може да примени. Када градиво делује бесмислено или сувише тешко, концентрација природно опада.
Задатак родитеља није да забавља дете током учења, већ да му помогне да пронађе смисао онога што ради.
Важно је запамтити да је недостатак концентрације у већини случајева последица навика које могу да се промене. Уз стрпљење, добру организацију и постепено увођење нових навика, већина деце може значајно да побољша своју способност усмеравања пажње.
Како мозак детета развија концентрацију?
Многи родитељи очекују да дете може да буде концентрисано онолико дуго колико и одрасла особа. Међутим, то није реално. Концентрација се развија постепено, заједно са сазревањем мозга.
Разумевање начина на који се пажња развија помаже родитељима да схвате како научити дете да се концентрише без притиска, казни и нереалних очекивања.
Код млађе деце пажња је углавном краткотрајна и лако је привуку нови звукови, покрети или занимљиви предмети. То је потпуно природно. Како дете расте, мозак постепено учи да занемари небитне надражаје и да дуже остане усмерен на један задатак.
На тај развој највише утичу свакодневне навике. Дете које чита, разговара, решава проблеме, игра друштвене игре и има јасну дневну рутину развија пажњу брже од детета које је непрестано изложено брзим дигиталним садржајима.
Зато родитељи не треба да траже брзо решење. Концентрација није нешто што се научи за један дан. Она се гради из дана у дан, као и свака друга вештина.
Добра вест је да сваки родитељ може да помогне детету да тај процес буде бржи и лакши.
Концентрација сама по себи није довољна ако дете не уме да повезује оно што учи. Управо способност повезивања различитих информација омогућава дубље разумевање и лакше решавање проблема. Више о томе прочитајте у тексту Како научити дете да повезује знање.
9 начина како научити дете да се концентрише
1. Направите мирно место за учење
Први корак није куповина нових књига или додатних часова, већ стварање окружења у коме дете може да размишља без прекида.
Сто за учење треба да буде уредан и да на њему стоји само оно што је потребно за тренутни задатак. Играчке, телефон, таблет и све што може да одвуче пажњу треба склонити пре него што учење почне.
Ни телевизор који ради у другој просторији није безначајан. Мозак региструје сваки звук, чак и када дете не гледа у екран. Због тога ће се много брже уморити.
Добро осветљење, удобна столица и мирно окружење омогућавају детету да пажњу усмери на оно што је заиста важно.
Ово делује као мала промена, али често даје велике резултате већ после неколико дана.
2. Уведите јасну рутину
Деца воле предвидљивост. Када сваког дана уче у приближно исто време, мозак постепено прихвата да је то период намењен концентрацији.
На пример, ако дете сваког дана после ручка направи кратку паузу, а затим у исто време седне да учи, после неколико недеља отпор према учењу обично постаје мањи.
Рутина не значи крута правила. Она значи да дете зна када се игра, када одмара и када учи. Такав распоред смањује стрес и помаже да се пажња дуже одржи.
Веома је важно да родитељ буде доследан. Ако се време за учење стално помера, мозак не успева да развије стабилну навику.
3. Поделите учење на мање целине
Једна од најчешћих грешака је очекивање да дете седи сат или два без прекида.
Чак и одраслима после одређеног времена концентрација почиње да опада. Код деце се то дешава још брже.
Зато је много боље поделити учење на краће целине. После двадесет до тридесет минута рада следи кратка пауза од неколико минута.
Током паузе дете може да прошета, попије воду, отвори прозор или се мало истегне. Треба избегавати телефон и видео-игре, јер они поново преоптерећују мозак брзим надражајима.
Када се врати за сто, пажња ће бити знатно боља него да је покушавало да учи без прекида.
4. Почните од најтежег задатка
На почетку учења мозак је најодморнији. Управо тада треба решавати оно што је детету најтеже.
Многа деца праве супротно. Прво раде лакше задатке, а најтеже остављају за крај. До тада је концентрација већ слабија, па им најтежи део делује још тежи.
Много је боље да прво реше најзахтевнији задатак, док имају највише енергије и пажње.
Када заврше најтежи део, преостале обавезе делују једноставније. То повећава мотивацију и ствара осећај успеха, што је веома важно за развој добрих навика учења.
5. Научите дете да решава један задатак у исто време
Многи мисле да је добро радити више ствари истовремено. Међутим, истраживања показују да мозак заправо не ради више задатака одједном, већ веома брзо пребацује пажњу са једног на други. Свака таква промена троши време и енергију.
Када дете истовремено учи, слуша музику са текстом, проверава телефон и разговара са другима, концентрација нагло опада. Иако има утисак да све стиже, заправо му је потребно више времена да заврши обавезе, а запамти мање него што би иначе.
Зато охрабрите дете да заврши један задатак, па тек онда пређе на следећи. Ако пише домаћи из математике, нека се у том тренутку бави само математиком. Ако чита лекцију из историје, нека се усредсреди само на читање и разумевање текста.
Таква навика постепено учи мозак да дуже остане усмерен на један циљ, што је основа добре концентрације.
Добра концентрација је само један корак ка већем циљу – да дете научи да учи без сталне помоћи. О томе смо писали у тексту „Како научити дете да учи самостално“.
6. Подстичите дете да размишља, а не само да памти
Дете ће много лакше задржати пажњу ако активно размишља него ако само механички понавља чињенице.
Уместо да га питате: „Јеси ли научио?“, поставите питања као што су:
- Зашто мислиш да се то догодило?
- Како би ти решио овај проблем?
- Можеш ли ово да објасниш својим речима?
- Где би ово знање могло да се примени у стварном животу?
Када дете тражи одговоре, упоређује информације и повезује знање, мозак остаје активан много дуже него током обичног понављања.
Зато је разговор после учења често вреднији од још једног читања лекције.
7. Похвалите труд, а не само резултат
Једна од највећих грешака је да дете похвалимо само када добије петицу или реши све задатке без грешке.
Тако несвесно шаљемо поруку да је вредно само када је савршено.
Много је корисније похвалити труд, истрајност и начин размишљања.
На пример:
„Видео сам да ниси одустао када је било тешко.“
„Допада ми се што си покушао више различитих начина да решиш задатак.“
„Одлично је што си сам приметио своју грешку.“
Такве похвале развијају упорност и мотивишу дете да дуже остане усмерено на задатак, чак и када не успе из првог покушаја.
Начин на који хвалимо дете снажно утиче на његову мотивацију, упорност и жељу да настави са учењем. Ако желите да сазнате како похвала може да подстакне развој детета, прочитајте текст Како правилно похвалити дете.
8. Обезбедите довољно сна, кретања и одмора
Концентрација не зависи само од начина учења. Она у великој мери зависи и од тога како дете живи.
Недовољно сна, премало кретања и превише времена испред екрана директно утичу на пажњу.
Дете које је уморно много теже памти нове информације, брже губи стрпљење и лакше одустаје.
Свакодневно кретање, игра на свежем ваздуху и квалитетан сан помажу мозгу да се опорави и припреми за ново учење.
Родитељи често траже сложене технике за бољу концентрацију, а занемарују управо ове основне навике које имају највећи утицај.
9. Будите пример који дете жели да прати
Деца не уче само из онога што им говоримо. Она много више уче из онога што свакодневно виде.
Ако родитељ непрестано гледа у телефон, прекида разговоре због порука и тешко се задржава на једном задатку, дете ће такво понашање прихватити као нормално.
С друге стране, када види родитеља који чита књигу, ради без сталног проверавања телефона, завршава започете обавезе и мирно решава проблеме, дете постепено усваја исте навике.
Најбољи начин да научите дете концентрацији није да му то стално говорите, већ да му сваког дана покажете како изгледа усмерена пажња у пракси.
Управо зато родитељ представља најважнији модел учења који дете има током одрастања.
Најчешће грешке родитеља које смањују концентрацију детета
Већина родитеља жели да помогне свом детету, али понекад, без лоше намере, ради ствари које додатно отежавају развој концентрације. Добра вест је да се те грешке лако могу исправити када их постанемо свесни.
Ако желите да научите како научити дете да се концентрише, важно је да најпре избегнете грешке које несвесно смањују пажњу и мотивацију током учења.
Очекују тренутне резултате
Концентрација се не развија преко ноћи. Ако је дете годинама навикло на честе прекиде, телефоне и кратке видео-снимке, није реално очекивати да ће већ сутра моћи мирно да учи сат времена.
Развој пажње је процес. Много је важније да дете сваке недеље направи мали напредак него да родитељ очекује савршенство одмах.
Стално прекидају дете док учи
Некада родитељ, желећи да помогне, сваких неколико минута поставља питања:
„Јеси ли завршио?“
„Хајде, пожури.“
„Зашто си стао?“
Сваки такав прекид прекида и концентрацију. Када дете почне да ради, треба му дозволити да неко време остане усмерено без непотребних упада.
Одмах дају решење
Када дете наиђе на тежак задатак, многи родитељи одмах покажу како се ради.
Тако се задатак можда брже заврши, али дете пропушта прилику да само размишља.
Боље је поставити питања која ће га усмерити:
„Шта мислиш да би могао да буде први корак?“
„Постоји ли нешто слично што си већ радио?“
Тако се развија концентрација, али и самосталност.
Користе телефон као награду
Честа је ситуација да родитељ каже:
„Када завршиш домаћи, добићеш телефон.“
Иако то понекад делује, временом дете почиње да учи само због награде, а не зато што разуме вредност знања.
Много је боље похвалити труд, разговарати о наученом или заједно провести време након учења.
Поређење са другом децом
Реченице попут:
„Погледај како твој друг све заврши за пола сата.“
или
„Твоја сестра је у твојим годинама била много вреднија.“
не повећавају концентрацију.
Оне најчешће смањују самопоуздање и стварају отпор према учењу.
Свако дете напредује својим темпом и треба га поредити само са његовим претходним резултатима.
Када је потребно потражити стручну помоћ?
Код већине деце концентрација се значајно побољшава када се промене навике, организује учење и смање ометајући фактори.
Ипак, постоје ситуације када је добро разговарати са педагогом, психологом или другим стручним лицем.
На пример, ако дете:
- има велике проблеме са концентрацијом током дужег периода,
- не може да заврши ни једноставан задатак примерен свом узрасту,
- има изражене потешкоће и код куће и у школи,
- због недостатка пажње значајно заостаје у учењу,
- показује и друге промене у понашању које брину родитеље.
Стручна процена не значи да са дететом нешто није у реду. Напротив, она може помоћи да се на време открије узрок проблема и пронађе најбољи начин подршке.
Закључак
Ако се питате како научити дете да се концентрише, важно је да знате да не постоји један магичан савет који ће преко ноћи решити проблем. Концентрација је вештина која се гради постепено – добрим навикама, стрпљењем и свакодневним вежбањем.
Одговор на питање како научити дете да се концентрише не лежи у једном трику, већ у малим навикама које се доследно примењују сваког дана.
Мирно окружење, јасна рутина, довољно сна, разговор о наученом и подстицање детета да самостално размишља имају много већи утицај него било која брза метода.
Када дете развије концентрацију, много лакше анализира ситуације и самостално долази до решења. Следећи корак у развоју практичне интелигенције је да научи како да приступа различитим изазовима. О томе детаљније говоримо у тексту Како научити дете да решава проблеме.
Најважније је да родитељ буде доследан. И мали кораци, ако се понављају сваког дана, временом доводе до великих промена. Дете које научи да се концентрише неће бити успешније само у школи, већ ће лакше решавати проблеме, доносити одлуке и примењивати знање током целог живота.
Често постављана питања
Како научити дете да се концентрише?
Концентрација се развија постепено. Највише помажу мирно место за учење, јасна дневна рутина, краћи интервали рада, редовне паузе, довољно сна и разговор о ономе што је дете научило.
Зашто дете брзо губи концентрацију?
Најчешћи разлози су превише времена испред екрана, недостатак сна, честе сметње током учења, неорганизовано учење и страх од грешке.
Колико дуго дете може да буде концентрисано?
То зависи од узраста и навика. Код већине деце боље резултате дају интервали учења од 20 до 30 минута, након којих следи кратка пауза.
Да ли телефон утиче на концентрацију?
Да. Стална обавештења, кратки видео-снимци и честе промене садржаја навикавају мозак на брзу стимулацију, због чега је детету теже да остане усмерено на учење.
Може ли концентрација да се увежба?
Може. Као и свака друга вештина, концентрација се развија редовним вежбањем, добрим навикама и постепеним повећавањем времена проведеног у усмереном раду.
Желите да ваше дете не учи само за оцене, већ за живот?
Ако сте прочитали овај текст до краја, вероватно желите више од добрих оцена. Желите да ваше дете научи да размишља, самостално учи, доноси добре одлуке, решава проблеме и са самопоуздањем корача кроз живот.
То је управо циљ мог рада.
Кроз индивидуално менторство помажем деци да развију практичну интелигенцију, самосталност у учењу, критичко размишљање, концентрацију, радне навике, самопоуздање и одговорност — вештине које ће им користити много дуже од једне школске године.
Свако дете је другачије. Зато не постоји универзалан савет који помаже свима. Заједно откривамо шта је вашем детету заиста потребно и правимо приступ који је прилагођен управо њему.
Да бих сваком детету могао да се посветим онако како заслужује, број места за индивидуално менторство је ограничен.
Ако желите да разговарамо о томе како могу да помогнем вашем детету, биће ми драго да се чујемо. На првом разговору пажљиво ћу саслушати вашу ситуацију, одговорити на сва питања и искрено рећи да ли и на који начин могу да помогнем.
„Не могу да обећам да ће ваше дете увек имати најбоље оцене. Али могу да обећам да ћу дати све од себе да научи да размишља својом главом, јер је то знање које остаје и онда када се школске лекције забораве.“
Ваше дете не мора само да пролази кроз све изазове учења.
Понекад је довољно да има правог ментора.
Сазнајте како штитимо ваше личне податке у нашој Политици приватности.