Зашто је важно научити дете да одлучује
Како научити дете да одлучује једно је од најважнијих питања сваког родитеља. Сваког дана деца доносе десетине малих и великих одлука – шта ће рећи, како ће реаговати, с ким ће се дружити, како ће решити неки проблем и како ће распоредити своје време. Управо зато је важно да од најранијег узраста развијају навику да размишљају пре него што донесу одлуку.
Многи родитељи, из најбоље намере, доносе одлуке уместо свог детета. Тако желе да га заштите од грешака, разочарања или неуспеха. Међутим, ако се то дешава стално, дете не добија прилику да развије сопствено расуђивање и да научи како се долази до добрих избора.
Способност доношења одлука није урођена. Она се учи кроз искуство, разговор, посматрање и постепено преузимање одговорности. Баш као што дете учи да чита, пише или вози бицикл, тако учи и да размишља о последицама својих поступака. Ако желите да боље разумете како се ова способност постепено развија, прочитајте и наш текст „Развој практичне интелигенције код деце“, у коме је детаљно објашњен развој ових вештина кроз различите узрасте.
Када дете научи да самостално доноси одлуке, развија веће самопоуздање. Уместо да чека да му неко стално говори шта треба да ради, оно постепено постаје сигурније у себе и спремније да преузме одговорност за своје изборе.
Родитељ није ту да управља сваким кораком детета, већ да буде водич. Циљ није да дете никада не погреши, већ да научи како да из својих грешака извуче поуку и следећи пут донесе бољу одлуку. Управо је то суштина практичне интелигенције – научити дете да самостално размишља и проналази решења. Ако још нисте читали, препоручујемо и текст „Шта је практична интелигенција?“ који објашњава зашто је ова вештина једна од најважнијих за успех у животу.
Зашто деца често доносе лоше одлуке
Када дете донесе лошу одлуку, многи одрасли помисле да је непослушно, неодговорно или незаинтересовано. У стварности, разлог је најчешће много једноставнији – дете још увек нема довољно искуства да правилно процени последице својих поступака.
Дечји мозак се развија годинама. Због тога деца често реагују импулсивно, водећи се тренутним жељама и осећањима, а не дугорочним последицама. Оно што њима у том тренутку делује као добра идеја, касније се може показати као грешка. Више о томе како се развија дечји мозак и зашто деца не процењују последице на исти начин као одрасли можете прочитати на сајту Harvard University – Center on the Developing Child.
На њихове одлуке снажно утичу и вршњаци. Жеља да буду прихваћени понекад је јача од свести о томе шта је исправно. Због тога дете може урадити нешто што иначе никада не би изабрало када би било само.
Ако вас занима зашто нека веома паметна деца ипак имају проблеме у школи, прочитајте и наш текст „Зашто паметна деца понекад имају лоше оцене у школи„.
Још један чест разлог је страх од грешке. Ако је дете навикло да га родитељ критикује сваки пут када погреши, временом ће избегавати да самостално одлучује. Уместо тога, стално ће чекати да неко други преузме одговорност.
Добра вест је да се ова способност може развијати. Уз стрпљење, разговор и постепено давање већих одговорности, дете учи да размишља, упоређује могућности и доноси све боље одлуке.
Како научити дете да доноси добре одлуке
Не постоји дете које се рађа са способношћу да увек донесе добру одлуку. Та вештина се учи, баш као што се учи читање, писање или вожња бицикла. Улога родитеља није да одлучује уместо детета, већ да га постепено научи како да размишља пре него што направи избор.
Добра одлука не значи да ће исход увек бити савршен. Она значи да је дете научило да размотри могућности, процени последице и преузме одговорност за свој избор. Управо тако се развија практична интелигенција која ће му користити током целог живота. Ако желите да сазнате како се ова способност развија од најранијег узраста, прочитајте текст „Развој практичне интелигенције код деце„.
Дајте детету могућност да бира
Многа деца одрастају тако што им одрасли стално говоре шта треба да раде. Када се то дешава свакодневно, дете не развија способност самосталног одлучивања јер нема прилику да вежба. Зато је важно да му, у складу са узрастом, понудите избор.
Не морате почети од великих одлука. Довољно је да дете само изабере коју ће мајицу обући, коју ће књигу читати или којим редоследом ће завршити домаће задатке. На тај начин учи да сваки избор има своје последице и да је нормално преузети одговорност за њега.
Важно је да избор не буде превише широк. Ако детету понудите десет могућности, може се осетити збуњено. Много је боље понудити две или три јасне опције. Тако ће лакше размислити, упоредити их и донети одлуку без непотребног притиска.
Када дете само донесе одлуку, немојте га одмах исправљати ако избор није савршен. Ако последице нису опасне, дозволите му да из свог искуства научи важну лекцију. Управо таква искуства граде самосталност, самопоуздање и практичну интелигенцију.
Научите дете да размисли пре него што одлучи
Брзе и непромишљене одлуке често доводе до грешака. Зато је једна од најважнијих животних вештина научити дете да застане и размисли пре него што нешто одлучи. Та кратка пауза може направити велику разлику.
Уместо да му одмах кажете шта је исправно, поставите питања која ће га подстаћи на размишљање. На пример: „Шта мислиш да ће се десити ако изабереш ту могућност?“, „Постоји ли још неко решење?“ или „Које су добре, а које лоше стране те одлуке?“. Таква питања развијају логичко размишљање и способност анализе.
Када дете само дође до закључка, много ће га боље запамтити него ако му је решење једноставно речено. Циљ није да увек донесе савршену одлуку, већ да научи како да размишља пре него што направи избор.
Да би дете могло мирно да размисли пре него што донесе одлуку, потребно је да уме да задржи пажњу на проблему који решава. Ако му мисли лако одлутају, теже ће анализирати различите могућности и донети промишљен избор. Зато је развој концентрације важан део развоја способности одлучивања. Практичне савете пронаћи ћете у тексту Како научити дете да се концентрише.
Временом ће ова навика постати природан део његовог начина размишљања. Управо тако се гради самосталност и способност доношења добрих одлука у школи, породици и касније у одраслом животу.
Дозволите детету да погреши и научи из својих грешака
Сваки родитељ жели да заштити своје дете од грешака и разочарања. Ипак, ако увек спречавамо сваку погрешну одлуку, детету одузимамо прилику да стекне драгоцено животно искуство. Управо су грешке један од најбољих учитеља.
Наравно, то не значи да треба дозволити ситуације које могу угрозити здравље или безбедност детета. Али када су у питању мање животне грешке, боље је пустити дете да осети последице свог избора. Тако ће много лакше разумети зашто је нека одлука била добра, а друга није.
Када погреши, немојте га исмевати нити критиковати. Уместо тога, разговарајте са њим. Питајте га шта је научило из тог искуства, шта би следећи пут урадило другачије и како може да избегне исту грешку. На тај начин развија способност самосталног размишљања и решавања проблема.
Дете које зна да је грешка прилика за учење неће се плашити нових изазова. Биће сигурније у себе, лакше ће доносити одлуке и постепено ће изградити зрелост која му је потребна за живот.
Будите пример детету
Деца много више уче посматрајући родитеље него слушајући њихове савете. Ако желите да ваше дете научи да доноси добре одлуке, важно је да и сами показујете како изгледа промишљено одлучивање у свакодневном животу.
Немојте се плашити да пред дететом наглас размишљате. На пример, можете рећи: „Имам две могућности. Ако изаберем прву, уштедећу новац, али ако изаберем другу, добићу квалитетнији производ. Хајде да размислимо шта је паметније.“ Тако дете види да добре одлуке не настају случајно, већ су резултат размишљања.
Подједнако је важно да признате када погрешите. Ако кажете: „Погрешио сам у овој одлуци и следећи пут ћу поступити другачије“, дете учи да грешка није разлог за стид, већ прилика да постанемо мудрији.
Када родитељ својим примером показује како се размишља, процењују последице и прихвата одговорност за своје изборе, дете природно усваја исти начин размишљања. То је једна од највреднијих лекција коју му можете пружити.
Научите дете да прихвати последице својих одлука
Свака одлука носи одређене последице. Када дете то разуме, почиње озбиљније да размишља пре него што направи избор. Управо зато је важно да га не штитимо од сваке непријатности коју је само изазвало својом одлуком.
Ако је заборавило домаћи задатак, немојте одмах тражити оправдање уместо њега. Ако је потрошило сав џепарац првог дана, немојте му одмах дати нови. Када последице нису опасне, оне постају најбоља лекција коју дете може да добије.
После таквих ситуација разговарајте са дететом без осуђивања. Питајте га шта је научило, шта би следећи пут урадило другачије и како може да донесе бољу одлуку. Циљ није да се осећа кривим, већ да научи да повезује своје изборе са њиховим последицама.
Дете које прихвата одговорност за своје одлуке постепено постаје зрелије, самосталније и сигурније у себе. То је једна од најважнијих животних вештина која ће му користити далеко више од било ког готовог савета.
Самостално доношење одлука и самостално учење развијају се заједно. Прочитајте и „Како научити дете да учи самостално“.
Научите дете да образложи своју одлуку
Није довољно да дете само изабере једну од понуђених могућности. Подједнако је важно да зна да објасни зашто је донело баш ту одлуку. Када покушава да образложи свој избор, оно развија логичко размишљање, учи да повезује чињенице и постаје сигурније у своје закључке.
Способност да дете повезује чињенице, искуства и знање из различитих области представља један од најважнијих темеља доброг одлучивања. Управо зато смо у тексту „Како научити дете да повезује знање“ детаљно објаснили како родитељи могу да развијају ову вештину кроз свакодневне ситуације и разговоре.
После сваке важније одлуке питајте га: „Зашто мислиш да је то најбољи избор?“ или „Шта те је навело да тако одлучиш?“. Не тражите савршен одговор. Циљ је да дете научи да размишља о свом начину размишљања.
Ако током разговора схвати да постоји боље решење, немојте то сматрати неуспехом. Напротив, то је знак да је научило да преиспитује своје ставове и прихвата нове информације. Управо та способност разликује особу која само реагује од особе која доноси промишљене одлуке.
Временом ће дете све лакше анализирати различите могућности, доносити квалитетније одлуке и самоуверено их образлагати. То ће му користити у школи, на факултету, у послу и свим другим областима живота.
Похвалите добар начин размишљања, а не само добру одлуку
Родитељи често похвале дете само када донесе добру одлуку. Међутим, много је важније похвалити начин на који је до те одлуке дошло. Тако дете схвата да је процес размишљања вреднији од самог резултата.
На пример, ако је дете пажљиво размотрилио различите могућности, постављало питања и покушало да предвиди последице свог избора, похвалите управо такав приступ. Реците му: „Свиђа ми се што си добро размислио пре него што си одлучио.“ Таква похвала подстиче навику промишљања.
Понекад ће и добро осмишљена одлука довести до лошег исхода. То не значи да је дете погрешно размишљало. Живот је непредвидив и не можемо увек контролисати резултат. Оно што можемо да контролишемо јесте начин на који доносимо одлуке.
Када дете научи да цени размишљање више од тренутног успеха, постаје истрајније, самоувереније и спремније да доноси добре одлуке и у много сложенијим животним ситуацијама.
Закључак
Како научити дете да одлучује није питање на које постоји једноставан одговор. Прави циљ је да га научимо како да размишља, процењује различите могућности, прихвата последице својих избора и постепено постане самостална и одговорна особа.
Тај процес не дешава се преко ноћи. Захтева стрпљење, разговор и поверење између родитеља и детета. Свакодневне, наизглед мале одлуке представљају најбољу прилику да дете стекне искуство које ће му касније помоћи у много важнијим животним ситуацијама.
Запамтите, циљ није да ваше дете никада не погреши. Циљ је да научи да размишља пре него што донесе одлуку, да из својих искустава извуче поуку и да сваким новим избором постаје мудрије. Управо тако се развија практична интелигенција која ће му користити током целог живота.
Ако се питате како научити дете да одлучује, запамтите да су стрпљење, разговор и свакодневно вежбање најбољи пут ка развоју ове важне животне вештине.
Ако желите да боље разумете како се код детета развија практична интелигенција, препоручујемо да прочитате и наше текстове: „Шта је практична интелигенција?“, „Зашто паметна деца понекад имају лоше оцене у школи“, „Развој практичне интелигенције код деце“ и „Како правилно похвалити дете“. Заједно, ови текстови чине целину која ће вам помоћи да разумете како дете развија начин размишљања, самосталност, одговорност и способност доношења добрих одлука.
Најчешћа питања
Када дете може да почне да доноси самосталне одлуке?
Дете може да почне да доноси једноставне одлуке већ у најранијем узрасту. У почетку то могу бити мали избори, попут одеће коју ће обући или књиге коју ће читати. Како расте, постепено му треба давати све више одговорности и сложеније одлуке, у складу са његовим годинама и зрелошћу.
Да ли треба дозволити детету да погреши?
Да, ако грешка не угрожава његову безбедност или здравље. Управо кроз сопствено искуство деца најбоље уче. Важно је да након тога разговарате са дететом, помогнете му да разуме последице своје одлуке и охрабрите га да следећи пут размисли другачије.
Шта ако дете стално тражи да родитељ донесе одлуку уместо њега?
То је често знак да није навикло да самостално бира или се плаши да ће погрешити. Уместо да одмах одлучите уместо њега, постављајте питања која ће га подстаћи да само дође до решења. Тако ће постепено стећи више самопоуздања и сигурности у сопствене изборе.
Желите да ваше дете не учи само за оцене, већ за живот?
Ако сте прочитали овај текст до краја, вероватно желите више од добрих оцена. Желите да ваше дете научи да размишља, самостално учи, доноси добре одлуке, решава проблеме и са самопоуздањем корача кроз живот.
То је управо циљ мог рада.
Кроз индивидуално менторство помажем деци да развију практичну интелигенцију, самосталност у учењу, критичко размишљање, концентрацију, радне навике, самопоуздање и одговорност — вештине које ће им користити много дуже од једне школске године.
Свако дете је другачије. Зато не постоји универзалан савет који помаже свима. Заједно откривамо шта је вашем детету заиста потребно и правимо приступ који је прилагођен управо њему.
Да бих сваком детету могао да се посветим онако како заслужује, број места за индивидуално менторство је ограничен.
Ако желите да разговарамо о томе како могу да помогнем вашем детету, биће ми драго да се чујемо. На првом разговору пажљиво ћу саслушати вашу ситуацију, одговорити на сва питања и искрено рећи да ли и на који начин могу да помогнем.
„Не могу да обећам да ће ваше дете увек имати најбоље оцене. Али могу да обећам да ћу дати све од себе да научи да размишља својом главом, јер је то знање које остаје и онда када се школске лекције забораве.“
Ваше дете не мора само да пролази кроз све изазове учења.
Понекад је довољно да има правог ментора.
Сазнајте како штитимо ваше личне податке у нашој Политици приватности.