Како научити дете да памти брже питање је које постављају многи родитељи када примете да њихово дете улаже много труда у учење, а ипак брзо заборавља оно што је научило. После неколико сати проведених над књигом очекујемо да дете сигурно запамти градиво. Када се то не догоди, лако је помислити да има лоше памћење или да једноставно није довољно талентовано за школу.
Међутим, у већини случајева проблем није у памћењу, већ у начину учења.
Многа деца никада не науче како да памте ефикасно. Уместо тога, више пута читају исту лекцију, покушавају да је науче напамет и верују да ће више времена проведеног над књигом донети бољи резултат. Такав приступ може помоћи да запамте градиво до следећег одговарања, али се велики део наученог брзо заборавља.
Добра вест је да се добре навике памћења могу развијати. Када дете научи да активно размишља о ономе што учи, да повезује ново градиво са оним што већ зна и да правилно понавља научено, памћење постаје брже, сигурније и трајније.
У овом тексту сазнаћете како научити дете да памти брже, које грешке највише успоравају памћење, које технике дају најбоље резултате и како као родитељ можете да помогнете, а да не учите уместо свог детета. Сви савети су једноставни за примену и могу се користити без обзира на то да ли је дете тек пошло у школу или је већ старији основац.
Како научити дете да памти брже? 10 начина који заиста дају резултате
Не постоји једна техника која ће преко ноћи побољшати памћење. Деца најбоље памте када постепено усвоје навике које подстичу активно размишљање, разумевање и редовно понављање. Управо зато је важно да се не ослањају на један трик, већ да науче како се правилно учи.
Испод се налази 10 проверених начина који могу помоћи детету да брже памти и дуже задржи научене информације.
1. Научите дете да прво разуме, а тек онда памти
Највећа грешка коју деца праве јесте покушај да запамте лекцију пре него што су је разумела.
Када дете разуме због чега се нешто дешава, мозак природно повезује нове информације са оним што већ зна. Такве везе чине да се градиво много лакше памти него када се реченице уче напамет.
На пример, ако учи зашто биљка расте, није довољно да запамти да јој је потребна сунчева светлост. Много је важније да разуме како светлост омогућава биљци да производи храну и зашто без ње не може да се развија. Када схвати узрок и последицу, памћење долази готово природно.
Ако желите да дете развија дубље разумевање уместо механичког учења, прочитајте и текст „Како научити дете да решава проблеме“, јер способност размишљања директно утиче на квалитет памћења.
2. После сваке целине нека затвори књигу и преприча научено
Многи ученици читају исту лекцију више пута јер имају осећај да ће тако боље запамтити. У стварности, поновно читање често ствара само привид знања.
Много ефикаснији приступ је да после сваког мањег дела лекције дете затвори књигу и покуша да својим речима исприча оно што је управо прочитало.
Ако не може да се сети неког дела, није потребно да одмах погледа у уџбеник. Нека прво покуша да се присети. Тек након тога нека провери шта је пропустило.
Овај начин учења подстиче активно присећање, једну од најефикаснијих техника за дугорочно памћење. Истраживања из когнитивне психологије показују да покушај присећања значајно побољшава задржавање информација у односу на само поновно читање.
Више о овом ефекту можете прочитати у материјалу Универзитета Вашингтон о retrieval practice (активном присећању), који се заснива на бројним истраживањима из области учења и памћења.
3. Нека вас дете научи ономе што је управо научило
Један од најбољих начина да проверите да ли је дете заиста разумело лекцију јесте да му дате улогу учитеља.
Замолите га да вам објасни градиво као да ви ништа не знате о тој теми.
Док објашњава, брзо ће постати јасно које делове је добро разумело, а где још постоје празнине.
Уместо да га одмах исправљате, постављајте питања која ће га подстаћи да само дође до одговора. На тај начин не јача само памћење већ и самопоуздање и способност логичког размишљања.
Ова техника је веома корисна и када дете учи самостално. Ако желите да постепено стекне ту навику, препоручујемо и текст „Како научити дете да учи самостално“.
4. Поделите лекцију на мање целине
Један од разлога због којег деца брзо заборављају научено јесте то што покушавају да савладају превише информација одједном. Када мозак добије велики број нових појмова у кратком периоду, пажња опада, а памћење постаје мање ефикасно.
Зато је боље да дете не учи целу лекцију у једном кораку. Ако лекција има четири странице, поделите је на четири мање целине. Нека прво прочита и разуме прву целину, затим је преприча без гледања у књигу, а тек онда пређе на следећу.
Овакав приступ има још једну предност – дете стиче осећај напретка. Уместо да га обимна лекција обесхрабри, оно после сваке успешно савладане целине добија додатну мотивацију да настави.
Ако примећујете да дете лако одустаје када види велику количину градива, помоћи ће вам и текст „Како мотивисати дете за учење“, у којем су објашњени практични начини за развијање унутрашње мотивације.
5. Повезујте ново градиво са свакодневним животом
Мозак лакше памти информације које имају смисао и које може да повеже са претходним искуством.
На пример, ако дете учи о запремини, можете заједно измерити колико воде стаје у различите чаше код куће. Ако учи о биљкама, посматрајте дрвеће током шетње. Ако учи историју, разговарајте о томе како су неки догађаји утицали на живот људи данас.
Што више примера дете пронађе у стварном животу, то ће информација бити значајнија, а самим тим и лакша за памћење.
Не морате сваки пут организовати посебне активности. Довољно је да током разговора поставите питање попут: „Где бисмо ово могли да видимо у стварном животу?“ Већ само тражење одговора јача памћење.
6. Правилно распоредите понављање
Многи ученици направе исту грешку – науче лекцију једном и више јој се не враћају све до дана пред контролни.
Проблем је што мозак природно заборавља део нових информација ако их не користимо. Због тога је много ефикасније направити више кратких понављања него једно дуго учење непосредно пре провере знања.
Добра пракса је да дете понови градиво истог дана након учења, затим наредног дана, после неколико дана и још једном пред контролни задатак. Свако следеће понављање траје све краће, али значајно повећава вероватноћу да ће информације остати у дугорочном памћењу.
Овај приступ, познат као распоређено понављање (spaced repetition), један је од најбоље истражених принципа ефикасног учења у когнитивној психологији. Бројна истраживања показују да је распоређено понављање успешније од учења велике количине градива у једној сесији. :contentReference[oaicite:0]{index=0}
Ако дете има навику да све обавезе оставља за последњи тренутак, препоручујемо да прочитате и текст „Како развити радне навике код детета“, јер добра организација времена директно утиче на квалитет памћења.
7. Научите дете да поставља питања током учења
Дете које само чита лекцију често учи пасивно. Са друге стране, дете које током читања поставља питања активно размишља и много лакше памти.
Охрабрите га да током сваке лекције пронађе одговоре на питања као што су:
- Зашто је ово важно?
- Како је ово повезано са оним што сам већ учио?
- Шта би се догодило да је било другачије?
- Могу ли ово некоме да објасним својим речима?
Таква питања приморавају мозак да тражи смисао, а управо се смислене информације најдуже задржавају у памћењу.
Ако желите да дете развија овакво размишљање и ван школског градива, прочитајте и текст „Како развити критичко мишљење код детета“. Дете које уме да поставља добра питања обично брже учи и дуже памти.
8. Направите окружење у којем дете може да се концентрише
Ни најбоља техника памћења неће помоћи ако се пажња стално прекида.
Телевизор који ради у позадини, телефон који непрестано шаље обавештења или бука у просторији приморавају мозак да стално пребацује пажњу са једног задатка на други. После сваког прекида потребно је време да се концентрација поново успостави.
Пре почетка учења обезбедите што мирније окружење. Телефон нека буде ван радног стола, телевизор искључен, а на столу само оно што је потребно за учење.
Не значи да просторија мора бити потпуно тиха, али би требало да буде без непотребних ометања.
Ако дете има проблема да дуже задржи пажњу, препоручујемо текст „Како научити дете да се концентрише“, у којем су описане технике за постепено јачање концентрације.
9. Похвалите труд и начин учења, а не само резултат
Многи родитељи похвале дете тек када добије петицу.
Иако је добра оцена разлог за радост, још је важније похвалити начин на који је до ње дошло.
Уместо:
„Браво, добио си пет.“
покушајте да кажете:
„Видео сам да си сваког дана мало понављао градиво. Та упорност ти је помогла да све добро запамтиш.“
Таква похвала усмерава дете на процес, а не само на исход. Временом почиње да схвата да се добри резултати постижу добрим навикама, а не случајно.
Овакав приступ је у складу са истраживањима психолога Керол Двек о развојном начину размишљања (growth mindset), која показују да похвала труда и стратегије подстиче истрајност и спремност на учење више него похвала урођених способности.
Више о томе можете прочитати на сајту Mindset Works, организације коју је основала Керол Двек.
Ако нисте сигурни како да похвалите дете тако да га мотивишете, погледајте и текст „Како правилно похвалити дете“.
10. Претворите учење у навику, а не у борбу пред контролни
Најбоље памћење није последица једне посебне технике. Оно је резултат навика које дете понавља из дана у дан.
Много је корисније да сваког дана учи 20 до 30 минута, него да једном недељно проведе четири или пет сати над књигом.
Редовно учење омогућава мозгу да постепено обрађује информације, повезује их са претходним знањем и без великог напора смешта у дугорочно памћење.
Зато покушајте да учење постане део дневне рутине. Нека дете има приближно исто време за школске обавезе, кратке паузе и понављање. После неколико недеља таква рутина постаје навика и учење више неће доживљавати као казну.
Управо су доследност и добре навике један од најважнијих разлога због којих нека деца делују као да имају „феноменално памћење“. У већини случајева не памте боље зато што су рођена са посебним способностима, већ зато што су научила како да уче.
О томе како се такве навике развијају детаљније можете прочитати у тексту „Како развити радне навике код детета“.
Најчешће грешке због којих дете брзо заборавља научено
Чак и када дете редовно учи, резултати могу изостати ако прави неке од најчешћих грешака. Родитељи често мисле да је проблем у памћењу, а заправо је проблем у начину учења.
Ево грешака које највише успоравају памћење.
Дете само чита лекцију више пута
Читање истог текста неколико пута ствара утисак да је градиво научено јер мозак препознаје реченице које је већ видео. Међутим, препознавање није исто што и памћење.
Најбољи начин да проверите да ли је дете заиста нешто научило јесте да затвори књигу и покуша да својим речима објасни лекцију. Ако не може да се сети најважнијих појмова, потребно је да се врати на део који није довољно разумео.
Покушава да научи све одједном
Када дете вече пред контролни покуша да научи десетине страница, мозак је преоптерећен великом количином нових информација.
Много боље резултате даје распоређено учење. Краће учење током више дана скоро увек је успешније од вишесатног учења у једном дану.
Учи само због оцене
Ако је једини циљ добра оцена, дете ће често заборавити градиво одмах након одговарања.
Покушајте да разговарате о ономе што учи. Постављајте питања, повезујте лекције са свакодневним животом и показујте му зашто је знање корисно и ван школе.
Када учење добије смисао, мотивација постаје већа, а памћење знатно боље.
Родитељ превише помаже
Из жеље да помогну, родитељи понекад несвесно преузму читав процес учења.
Читају лекцију наглас, објашњавају сваки појам, постављају сва питања и говоре детету шта треба да запамти.
Таква помоћ краткорочно може донети бољу оцену, али дугорочно успорава развој самосталног учења.
Циљ није да родитељ научи лекцију уместо детета, већ да га научи како да само дође до знања.
Да ли је нормално да дете брзо заборавља?
Да.
Заправо, заборављање је природан процес и дешава се код свих људи. Мозак непрестано процењује које су информације важне, а које нису. Ако се нешто не користи и не понавља, временом ће бити потиснуто новим информацијама.
То не значи да дете има лоше памћење.
У већини случајева довољно је да промени начин учења, редовно понавља градиво и активно размишља о ономе што учи. Тада се количина запамћених информација постепено повећава.
Уколико, међутим, приметите да дете има озбиљне и дуготрајне потешкоће са памћењем, концентрацијом или разумевањем градива упркос редовном раду, разговарајте са учитељем или наставником, а по потреби и са школским психологом или другим стручњаком. Рано препознавање евентуалних тешкоћа омогућава да дете добије подршку која му је потребна.
Закључак
Ако се питате како научити дете да памти брже, најважније је да не тражите један трик који ће све променити.
Добро памћење није урођени дар који имају само поједина деца. Оно се развија постепено, кроз правилан начин учења, разумевање градива, активно присећање, редовно понављање и добре радне навике.
Зато немојте очекивати да ће се промена догодити после једног дана.
Изаберите један или два савета из овог текста и почните да их примењујете већ данас. Када дете усвоји те навике, додајте следеће.
Мала побољшања која се понављају из дана у дан временом доносе велике резултате. Управо тако деца не уче само да брже памте, већ стичу вештине које ће им користити током целог школовања и касније у животу.
Како родитељ може да помогне детету да памти брже, а да не учи уместо њега
Жеља сваког родитеља је да помогне детету када види да му учење тешко иде. Међутим, постоји велика разлика између помоћи и преузимања дететових обавеза.
Када родитељ чита лекцију уместо детета, диктира шта треба да подвуче, одговара на питања или му говори шта да запамти, дете краткорочно може постићи бољи резултат. Али дугорочно не развија најважнију вештину – способност да самостално учи.
Уместо да будете неко ко даје готове одговоре, покушајте да будете особа која усмерава размишљање.
На пример, уместо да кажете:
„То није тачно.“
покушајте са питањима:
- „Како си дошао до тог закључка?“
- „Где у лекцији можеш да пронађеш одговор?“
- „Да ли постоји још једно могуће објашњење?“
- „Како би то објаснио свом другу из разреда?“
Оваква питања подстичу дете да размишља, а управо активно размишљање доводи до бољег разумевања и трајнијег памћења.
Још једна важна улога родитеља јесте да помогне детету да створи рутину. Није неопходно да сваког дана седите поред њега док учи. Много је корисније да има приближно исто време за учење, кратке паузе и понављање градива. Када се таква рутина понавља недељама, учење постаје навика, а не обавеза коју дете одлаже до последњег тренутка.
Такође, водите рачуна о атмосфери у кући. Ако се сваки разговор о школи своди на оцене, дете може почети да доживљава учење као извор притиска. Много боље резултате дају разговори у којима га питате шта је тог дана научило, шта му је било најзанимљивије и шта га је изненадило.
На тај начин шаљете поруку да је знање важније од саме оцене.
Ако желите да дете временом постане самосталније, препоручујемо да прочитате и текст „Како научити дете да учи самостално“, а ако примећујете да му недостаје истрајност, користан ће вам бити и текст „Како развити радне навике код детета“. Ове две вештине су темељ успешног учења и доброг памћења.
За родитеље је важно да имају реална очекивања. Ниједна техника неће учинити да дете после једног дана памти све што прочита. Памћење се развија постепено, као и свака друга вештина. Што дете чешће користи добре стратегије учења, то ће му бити потребно мање времена да запамти ново градиво и дуже ће га задржати у памћењу.
Како мозак памти информације и зашто деца заборављају оно што су учила?
Многи родитељи брину када дете после само неколико дана заборави лекцију коју је, како им се чини, добро научило. Ипак, важно је знати да је заборављање потпуно природан процес. Наш мозак сваког дана прима огромну количину информација и не може да задржи све што видимо, чујемо или прочитамо.
Зато непрестано „процењује“ шта је важно, а шта није.
Ако се нека информација употреби само једном и више јој се не вратимо, мозак ће закључити да није нарочито значајна и временом ће је потиснути новим садржајем. Са друге стране, када се иста информација више пута користи, објашњава, повезује са претходним знањем или примењује у пракси, мозак добија сигнал да је вреди задржати.
Управо зато није довољно да дете само једном прочита лекцију.
Потребно је да је разуме, да је исприча својим речима, да је понови после одређеног времена и да ново знање повеже са нечим што већ зна. То су кораци који постепено јачају памћење.
Научници који проучавају учење и памћење већ деценијама показују да је активно присећање много ефикасније од пасивног читања. Када дете покуша да се сети одговора без гледања у књигу, мозак мора да „пронађе“ ту информацију. Управо тај процес јача памћење и повећава вероватноћу да ће се информација задржати и касније.
Слично важи и за распоређено понављање. Када се градиво понови након једног дана, затим после неколико дана и још једном након извесног времена, мозак сваки пут добија сигнал да је та информација важна. Због тога се она све лакше призива из памћења.
Ови принципи нису само теорија. Подржани су бројним истраживањима из области когнитивне психологије и образовања. Због тога их препоручују и многи стручњаци који се баве учењем и развојем деце. Више о активном присећању и распоређеном понављању можете прочитати у материјалима American Psychological Association (APA) и научним радовима објављеним у часопису Annual Review of Psychology.
Важно је и да родитељи не очекују савршено памћење. Чак и одрасли заборављају велики део онога што прочитају ако те информације никада више не употребе. Разлика је у томе што одрасли често већ имају развијене стратегије учења, док деца тек треба да их усвоје.
Зато није разлог за бригу ако дете не може да понови целу лекцију после првог читања. То не значи да има слабо памћење. Много је важније да сваким новим покушајем уме да се сети више него претходног пута.
Родитељ може много да помогне тако што ће створити окружење у којем је грешка нормалан део учења. Када се дете не плаши да ће бити критиковано ако нешто заборави, лакше ће покушавати да се присети наученог и постепено ће стицати сигурност у своје знање.
Уместо питања:
„Како то не знаш?“
много је корисније питати:
„Хајде да размислимо заједно. Чега се прво сећаш?“
Такав приступ смањује притисак, а истовремено подстиче активно размишљање. Управо зато деца која имају подршку, а не страх од грешке, често брже напредују и лакше памте.
Ако приметите да дете има тешкоће не само са памћењем већ и са разумевањем прочитаног, вреди радити и на развоју читања са разумевањем. Оно представља основу за успешно учење готово свих школских предмета. Због тога вам препоручујемо и текст „Како побољшати читање са разумевањем код детета“, јер добро разумевање и добро памћење готово увек иду заједно.
Често постављана питања
Како побољшати памћење код детета?
Најбољи начин да побољшате памћење код детета јесте да га научите правилном начину учења. Уместо да више пута чита исту лекцију, подстакните га да је разуме, преприча својим речима, повезује ново градиво са оним што већ зна и редовно понавља научено. Такве навике постепено јачају памћење и помажу детету да дуже задржи информације.
Зашто дете брзо заборавља оно што је научило?
У већини случајева разлог није лоше памћење, већ начин учења. Ако дете само чита лекцију и не враћа јој се наредних дана, велики део информација ће природно заборавити. То је нормалан процес који се јавља код свих људи. Зато су активно присећање и распоређено понављање много успешнији од учења напамет.
Да ли је учење напамет добро решење?
Понекад је неопходно запамтити одређене чињенице, као што су песмице, формуле или дефиниције. Међутим, ако се целокупно учење заснива искључиво на бубању, дете ће већину градива брзо заборавити. Знатно боље резултате даје комбинација разумевања, активног присећања и редовног понављања.
Да ли витамини и суплементи могу да побољшају памћење код детета?
За већину здраве деце не постоје докази да ће витамини или суплементи сами по себи побољшати памћење. Много већи утицај имају довољно сна, уравнотежена исхрана, редовна физичка активност и добре навике учења. Уколико сумњате на недостатак одређених витамина или минерала, обратите се педијатру, који ће проценити да ли су потребне додатне анализе или суплементи. И Светска здравствена организација (WHO) и Америчка академија за педијатрију (AAP) препоручују да се суплементи не користе без стручног савета.
Колико времена дневно дете треба да учи?
Не постоји један број минута који одговара сваком детету. То зависи од узраста, школских обавеза и начина учења. Ипак, у већини случајева много је ефикасније учити краће, али редовно, него повремено проводити више сати над књигом. Важнији од самог трајања је квалитет учења.
Ако примећујете да дете тешко организује време, може вам користити и текст „Како развити радне навике код детета“.
Шта ако дете и даље има проблема са памћењем?
Ако сте дуже време примењивали добре стратегије учења, а дете и даље има изражене потешкоће са памћењем, разумевањем или концентрацијом, разговарајте са учитељем, наставником или школским психологом. По потреби се обратите и педијатру, који ће проценити да ли је потребна додатна стручна процена.
Важно је да не доносите закључак да је дете „лењо“ или „неталентовано“. У великом броју случајева правовремена подршка и прилагођене стратегије учења могу направити значајну разлику.
Да ли свако дете може да научи да памти брже?
Да. Иако се деца разликују по интересовањима, темпу развоја и начину учења, већина може значајно да побољша памћење ако усвоји добре навике. Циљ није да дете запамти баш сваку информацију после једног читања, већ да постепено научи како да учи паметније, а не дуже.
Закључак
Ако сте се питали како научити дете да памти брже, вероватно сте очекивали да постоји једна техника која ће решити проблем. Међутим, добро памћење не настаје захваљујући једном трику, већ комбинацијом добрих навика које се развијају током времена.
Када дете разуме оно што учи, активно се присећа наученог, редовно понавља градиво и постепено гради радне навике, памћење постаје сигурније и трајније. Зато је много важније научити га како да учи, него тражити начин да запамти што више информација за један контролни задатак.
Не покушавајте да примените свих десет савета одједном. Изаберите један или два која ће вашем детету највише користити и примените их наредних неколико недеља. Када постану навика, постепено додајте и остале.
Највећи поклон који можете да дате детету није боља оцена на следећем тесту, већ вештина да самостално учи, размишља и памти током целог живота.
Ако желите да додатно унапредите начин на који ваше дете учи, препоручујемо да прочитате и наше текстове „Како научити дете да учи самостално“, „Како развити радне навике код детета“ и „Како научити дете да решава проблеме“. Заједно, ове вештине чине основу успешног учења, бољег памћења и већег самопоуздања у школи.
Желите да ваше дете не учи само за оцене, већ за живот?
Ако сте прочитали овај текст до краја, вероватно желите више од добрих оцена. Желите да ваше дете научи да размишља, самостално учи, доноси добре одлуке, решава проблеме и са самопоуздањем корача кроз живот.
То је управо циљ мог рада.
Кроз индивидуално менторство помажем деци да развију практичну интелигенцију, самосталност у учењу, критичко размишљање, концентрацију, радне навике, самопоуздање и одговорност — вештине које ће им користити много дуже од једне школске године.
Свако дете је другачије. Зато не постоји универзалан савет који помаже свима. Заједно откривамо шта је вашем детету заиста потребно и правимо приступ који је прилагођен управо њему.
Да бих сваком детету могао да се посветим онако како заслужује, број места за индивидуално менторство је ограничен.
Ако желите да разговарамо о томе како могу да помогнем вашем детету, биће ми драго да се чујемо. На првом разговору пажљиво ћу саслушати вашу ситуацију, одговорити на сва питања и искрено рећи да ли и на који начин могу да помогнем.
„Не могу да обећам да ће ваше дете увек имати најбоље оцене. Али могу да обећам да ћу дати све од себе да научи да размишља својом главом, јер је то знање које остаје и онда када се школске лекције забораве.“
Ваше дете не мора само да пролази кроз све изазове учења.
Понекад је довољно да има правог ментора.
Сазнајте како штитимо ваше личне податке у нашој Политици приватности.